POČETNA STRANICA » PROJEKTI I INICIJATIVE

Mladi i implementacija Nove urbane agende, Centar “Struktura” značajan partner

 

7. mart 2018, Kikinda – Radionica “Putokaz za mlade u implementaciji Nove urbane agende” održana je u Centru za stručno usavršavanje u Kikindi sa ciljem da približi mladima Novu urbanu agendu, podstakne aktivizam i da ih motiviše da aktivno učestvuju u implementaciji. Radionica je okupila 25 studenata i mladih profesionlaca iz različitih oblasti, ukuljučujući urbanizam, političke nauke, sociologiju, pravo, ekonomiju i druge.

Na samom početku, Dr. Siniša Trkulja iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije, predstavio je Novu urbanu agendu, posebno naglašavajući značaj i ulogu mladih u procesu urbanog razvoja, kao ključnih aktera, kako je definisano Agendom.  Takođe, Dr. Trkulja je pozvao sve učesnike da se uključe u proces izrade Nacionalne strategije urbanog razvoja Republike Srbije i uzmu učešće u debati i događajima koji će biti organizovani tokom godine. Nakon uvodnog izlaganja Dr. Trkulje, učesnicima se predstavio Semedin Rovčanin, prvi izabrani omladinski delegat Republike Srbije u Ujedinjenim nacijama. Gospodin Rovčanin je predstavio ulogu omladinskog delegata, svoja iskustva iz Ujedinjenih nacija, ukazao na značaj omladinskog aktivizma i objasnio kako mladi mogu da doprinesu implementaciji Agende 2030, Nove urbane agende, i ostalih razvojnih agendi.

Nakon uvodnih izlaganja, Miloš Gubić iz Centra za životnu sredinu i održivi razvoj “Struktura” vodio je prvu radioinicu “Pametna rešenja za bezbenije gradove”. Učesnici su kroz “world caffe” metodologiju identifikovali različite probleme i izazove sigurnih gradova i predstavili rešenja kako bi gradovi postali sigurniji. Naredna radionica “Cirkularna ekonomija za održivi lokalni razvoj” koju je vodila Nataša Gligorijević, Direktorka Centra za održivi razvoj Srbije, predstavila je učesnicima koncept cirkularne ekonomije koji su kroz “problem tree” metodologiju došli do inovativnih predloga za održivo upravljanje otpadom, zelene poslove i open data za cirkularnu ekonomiju. Tokom poslednje radionice “Digitalizacijom do učešća mladih u kreiranju urbanih rodno ravnopravnih politika”, koju je vodio Dr. Siniša Trkulja, učesnici podeljeni u šest grupa su kreirali šest predloga projekta za održivi lokalni razvoj i učešće mladih, od kojih će tri predloga projekta biti izabrana na sledećoj radionici, detaljno razrađena u težnji da se implementiraju do kraja godine.

Radionicu u Kikindi organizavao je Institut za internacionalnu i međugraničnu saradnju sa partnerima među kojima je i Centar “Struktura”. Partneri koji su učestvovali u organizaciji radionice planiraju da organizuju slične događaje u drugim gradovima Srbije.

 


 

SVETSKI URBANI FORUM U KUALA LUMPURU

 

Panel diskusija o implementaciji Nove urbane agende na Balkanu, tokom Svetskog urbanog foruma u Maleziji

 

8. februar 2018, Kuala Lumpur – Od 7. do 13. februara 2018. u Kuala Lumpuru, Malezija, održava se deveti po redu Svetski urbani forum (WUF9), koji organizuje program Ujedinjenih nacija za stanovanje (UN-Habitat) od 2002 godine. Forum se organizuje svake dve godine i ima za cilj da okupi predstavnike nacionalnih, regionalnih i lokalnih vlada, privatni i nevladin sektor, istraživačke centre, razvojne fondove kao i eksperte i lidere u oblasti održivog urbanog razvoja I stanovanja, da diskutuju i predstave rezultate implementacije Nove urbane agende. Nova urbana agenda je usvojena u Kitu, oktobra 2016. godine.

Nakon učešća na Habitat III pripremnom komitetu u Surabaji, u julu 2015. gde je organizovana panel diskusija o stanovanju u istočnoj Evropi kao i na Habitat III Konferenciji u Kitu, u oktobru 2016. godine, gde je organizovana tribina o urbanizmu u Srbiji i regionu, Centar “Struktura” je sa partnerima, Ministarstvom građavinarstva, saobraćaja i infrastrukture Republike Srbije, Institutom za urbanizam, građavinarstvo i ekologiju Republike Srpske, Ekonomskom komisijom za Evropu Ujedinjenih nacija (UNECE), Programom Ujedinjenih nacija za stanovanje (UN-Habitat), kao i Institutom za međunarnodnu i međugraničnu saradnju organizovao panel diskusiju o implementaciji Nove urbane agende na Balkanu.

Svetski urbani forum u Kuala Lumpuru

Osvrćući se na dvadesetogodišnji period izmedju Habitat II i Habitat III Konferencije, Dr. Siniša Trkulja, prostorni planer u Ministarstvu građavinarstva, saobraćaja i infrastrukture Republike Srbije, je na samom početku diskusije predstavio napore zemalja na Balkanu u implementaciji Agende i Ciljeva održivog razvoja. Dr. Trkulja je potom naglasio da je Nova urbana agenda prevedena na Srpski kao i na nekoliko ostalih jezika koji se govore na Balkanu, kao što su Albanski i Slovenački, među prvima globalno, što govori o posvećenosti regiona implementaciji Nove urbane agende. Takođe, Dr. Trkulja je govorio o praksama prostornog planiranja na Balkanu, urbanim problemima karakterističnim za region i predstavio je ideje i potencijalne buduće projekte u vezi sa implementacijom Nove urbane agende u regionu.

Sandra Momčilović, šefica službe za prostorno uređenje, pravne poslove i programe EU u Ministarstvu graditeljstva i prostornog uređenja Republike Hrvatske, govorila je o novom prostornom planu u Republici Hrvatskoj, koji je podeljen na nacionalni, regionalni i lokalni i koji kao novinu uvodi građane i participaciju u proces planiranja. Ona takođe ističe proces procene uticaja na životnu sredinu kao važnu komponentu prostornog planiranja.

Diretktorica Deprtmana za internacionalnu saradnju u Hrvatskom zavodu za prostorni razvoj, Jadranka Vranek, je zatim predstavila rad zavoda koji je koordinirao grupom eksperata koji su izradili nacionalni izveštaj za Habitat III proces. Ona je zatim naglasila kako je informisanje svih relevantnih aktera ključno u ovom procesu i navela neke od načina diseminacije informacija vezanih za Habitat III proces i Novu urbanu agendu, kao što su: publikacije, online promocija i diseminacija, organizovanje događaja kao što su kao što su konferencije i ekspertski sastanci, objave u medijima, i slično. Nova urbana agenda je prevedena na Hrvatski jezik i sa drugim razvojnim agendama objavljena u publikaciji pod nazivom “Vizija gradova i prostora, internacionalne preporuke za urbani i prostorni razvoj”. Ova publikacija je predstavljena na mnogim javnim skupovima gde su se učesnici usaglasili da Nova urbana agenda i ostale razvojne agende trebe dalje popularizovati i konkretizovati i da je potrebno organizovati treninge za ključne aktere u vezi sa  implementacijom.

Posle izlaganje eksperata iz Vlada Hrvatske i Srbije, Amie Figueiredo, službenica za ekonomske poslove u UNECE-u je prezentovala aktivnosti UNECE-a na Balkanu, kao što su projekti razvoja kapaciteta u vezi sa održivim politikama stanovanja. Kao glavni zaključak ovih aktivnosti navodi potrebu intersektoralne komunikacije i zajedničkog rada na ovim pitanjima. Zatim Amie Figueiredo najavljuje buduće događaje u okviru kojih će se promovisati agenda 2030 i Nova urbana agenda, kao što je radionica o implementacija SDG 11 u Tirani u oktobru 2018. Ona napominje da UNECE ima regionalni centar u Tirani koji se bavi diseminacijom i treningom u vezi sa politikama stanovanja i dodaje da se nada da će UNECE otvoriti još regioinanih kancelarija na Balkanu pored postojeće kancelarije u Tirani.

Nakon izlaganja panelista nastavljena je diskusija o implementaciji Nove urbane agende i publika je dobila priliku da postavlja pitanja. Jedno od pitanje je bilo i “šta je novo u Novoj urbanoj Agendi”. Odgovor na ovo pitanje je započeo Dr. Trkulja koji je rekao da Nacionalne urbane politike dobijaju više na značenju u odnosu na Habitat II  i da nacionalni nivo predstavlja sponu između lokalnog i internacionalnog nivoa. Nadovezujući se na rečeno, moderator panela Dr. Shipra Narang Suri, direktorica Departmana UN-Habitat-a za urbani dizajn i planiranje,  je naglasila da je glavna razlika u odnosnu na period od pre 20 godina u samom sadržaju Agende.  Naime, svet se promenio poslednjih 20 godina i danas imamo problem klimatskih promena, migracija, stanovništva koje stari, uključivanje osoba sa invaliditetom, što nisu bile teme Habitat II Konferencije. Takođe, navodi da je i sam proces i okvir donošenja Agende u mnogome dručiji i inkluzivniji u odnosu na 1997 godinu. Kao još jedan od zaključaka se takođe navodi ponovno vraćanje prostornog planiranja u fokus, nakon što je bilo zapostavljeno poslednjih 20 godina.

Svetski urbani forum u Kuala Lumpuru 2

Iz publike svoja iskustva su podelili i Oana Baloi iz Rumunije kao i Ines Androić Brajčić, načelnica Sektora za programe i projekte EU u Ministarstvu graditeljstva i prostornog uređenja Republike Hrvatske, koja je istakla važnost teme energetske efikasnosti zgrada u urbanom razvoju, navodeći da će do kraja godine u Hrvatskoj biti renovirano 900 zgrada sa uštedom energije od 60% uz pomoć fondova Evropske Unije. Dr. Ratka Čolić, sa Arhitektonskog Fakulteta, Univerziteta u Beogradu, napomenula je kako univerziteti mogu imati važnu ulogu u diseminaciji Nove urbane agende i vraćanju značaja prostornog planiranja, navodeći primer saradnje na implementaciji zajedničkog Master programa Univerziteta u Beogradu i Štutgartu na temi implementacije Ciljeva održivog razvoja I Nove urbane agende.

Kako Institut za urbanizam, građavinarstvo i ekologiju Republike Srpske nije bio prisutan u Kuala Lumpuru, pripremljen je video o radu Instituta i relizovanim kapitalnim projektima kao i uticaju Nove urbane agende na prostorno planiranje u Republici Srpskoj, Bosna i Hercegovina. Video je bio prikazan i ditribuiran publici na Svetskom urbanom forumu i možete ga pogledati ovde:

Video celog događaja možete pogledati ovde:

Side Event on #urban issues of the Balkans at #WUF9 (World Urban Forum) in Malaysia.

Posted by Balkan Urban Realities on Wednesday, February 7, 2018

 

O uspesno organizovanoj panel diskusiji o implementaciji Nove urbane agende na Balkanu, izvestili su mediji u regionu kao i zvanični sajtovi Ministarstava Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Srbije. Klikom na linkove pročitajte vesti:

http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=289766

http://www.glassrpske.com/novosti/vijesti_dana/Srpska-na-Svjetskom-urbanom-forumu-u-Kuala-Lumpuru/255790.html

http://www.mgipu.hr/default.aspx?id=53691

http://www.mgsi.gov.rs/cir/aktuelnosti/ministarstvo-gradjevinarstva-na-9-svetskom-urbanom-forumu-un-habitata-u-kuala-lumpuru

 


 

NOVA URBANA AGENDA NA BALKANU

 

Panel diskusija o implementaciji Nove urbane agende u graničnim regijama na Balkanu

 

Nova Urbana Agenda na Balkanu - Panel Diskusija17. novembar 2017, Sremski Karlovci – U Sremskim Karlovcima je održana panel diskusija o implementaciji Nove urbane agende sa više od 20 učesnika, uključujući, moderatora panela, troje glavnih panelista i šesnaest mladih profesionalaca i studenata iz Grčke, Meksika, Rumunije, Srbije, i Velike Britanije.

Panel su otvorile tri prezentacije. Na samom početku, Dr. Siniša Trkulja iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije, predstavio je Novu urbanu agendu kao i 18 meseci dug proces ka usvajanju dokumenta. Uzimajući u obzir da je Dr. Trkulja učestvovao na Konferenciji Ujedinjenih nacija o stanovanju i održivom urbanom razvoju (Habitat III), oktobra 2016. u Kitu, podelio je svoje impresije u vezi sa tim događajem koji je okupio 30.000 učesnika iz 167 zemalja. Dr. Trkulja je takođe informisao učesnike panela o ulozi Republike Srbije u implementaciji Nove urbane agende. Nakon ovog izlaganja moderator je usmerio diskusiju ka implementaciji razvojnih agendi u graničnim regijama. Narednu prezentaciju je održao Ervin Eros, direktor inicijative sa sedištem u Budimpešti: Central European Service for Cross-Border Initiatives (CESCI) Balkan, koji je informisao učesnike o Evropskoj Grupi za Teritorijalni Razvoj (ETGC), instrumentu Evropske Unije koji olakšava prekograničnu i interregionalnu saradnju i objasnio kako se mogu najbolje koristiti ti instrumenti i predstavio ostale mogućnosti za finansiranje implementacije projekata. Ana Nikolov, izvršni direktor instituta u Beogradu: Institute for International and Cross-Border Cooperation (ICBC), dodatno je pojasnila koncept prekogranične saradnje, naglašavajući važnost osnaživanja mladih i sa nekoliko primera učešća i proaktivnog delovanja mladih, podržala i osnažila učesnike panela da se uključe u razvoj svojih lokalnih zajednica kao i u proces donošenja odluka na lokalnom nivou.

Nakon uvodne tri prezentacije, moderator panela, Miloš Gubić iz Centra za životnu sredinu i održivi razvoj “Struktura”, otvorio je diskuiju. Tokom diskusije, mnoga važna pitanja su otvorena, uključujući pitanja o ulozi mladih u implemetiranju razvojnih agendi, mehanizama za uključivanje mladih u urbani razvoj i prekograničnu saradnju kao i kako Vlade zemalja mogu da pomognu i podrže ove procese. Tokom poslednjih pola sata, svi učesnici su pitani da identifikuju najvažniji urbani problem u gradu iz kojeg dolaze kao i da ukažu na njihovu potencijalnu ulogu u rešavanju tog problema.

 


 

BALKAN URBAN REALITIES

 

“Balkan Urban Realities”, nova inicijativa Centra “Struktura”

 

28 jun 2014, Novi Sad – “Balkan Urban Realities”, inicijativa Centra “Struktura”, je platforma za razmenu znanja i informacija o razvoju gradova zemalja Balkana. Platforma okuplja stručnjake koji se bave urbanizmom, i aktivne korisnike urbanih prostora, koji razmenjuju svoja znanja i iskustva. Platforma prati novosti o gradogradnji i informiše korisnike o regionalnim i globalnim konferencijama, forumima i ostalim događajima od interesa za one koji su deo platforme.

Klikom na sliku odlazite na našu Facebook stranicu

 


 

HABITAT III PRIPREMNI KOMITET U SURABAJI

 

Centar “Struktura” sa organizacijama Ujedinjenih nacija organizovao panel diskusiju o stanovanju u istočnoj Evropi

 

26. jul 2016, Surabaja – Kao deo pripremnog procesa za Konferenciju Habitat III održana su tri pripremna komiteta u okviru kojih zemlje članice Ujedinjenih nacija dogovaraju modalitet završne Konferencije u Kitu i pregovaraju o Novoj urbanoj agendi. Tokom sva tri komiteta organizovane su i panel diskusije i tribine (side events) koje su za cilj imale da promovišu određene aspekte Nove urbane agende i pokušaju da utiču na proces pregovora o dokumentu. Prvi pripremni komitet je održan od 17. do 18. septembra 2014. u Njujorku. Sledeći je održan od 14. do 16. aprila 2015. u Najrobiju i poslednji, treći, je održan u Surabaji, od 25. do 27. jula 2016.

Srbija je imala zvaničnu državnu delegaciju na sva tri pripremna komiteta. U svakom od gradova u kojima je održan komitet, predstavnici Ambasade Srbije u tim zemljama su učestvovali. Međutim, tokom zvaničnog programa, Srbija se nije zvanično obratila ostalim učesnicima i javno iznela stavove u vezi sa Novom urbanom agendom u pripremi.

Centar “Struktura” je sa partnerima, Ekonomskom komisijom za Evropu Ujedinjenih nacija (UNECE) i Kancelarijom komesara za ljudska prava Ujedinjenih nacija (OHCHR) sa sedištem u Ženevi kao i sa Univerzitetom Kolumbija iz Njujorka, organizovao panel diskusiju “Stanovanje u istočnoj Evropi” koja je imala za cilj da ukaže na najvažnije probleme stanovanja u regionu. Ovaj događaj je odabran od strane Habitat III Sekretarijata da bude održan zajedno sa još tridesetak među hiljadama prijavljenih. Događaju je prisustvovalo više od 100 posetilaca i događaj je uživo prenošen preko socijalnih medija što je dodatno povećalo broj onih koji su ispratili događaj. Govornici na događaju bili su Emie Figuerando (UNECE) i Džoti Sangera (Jyoti Sanghera) (UNHCR), dok je moderator događaja bila Morana Stipišić sa Univerziteta Kolumbija.

Tokom diskuije Emie Figuerando ukazala je na posebnost regiona istočne Evrope, a to su pre svega različiti nivoi neformalnog stanovanja, gde ljudi nemaju vlasničke papire o posedovanju imovine ili grade objekte koji ne poštuju građevinske standarde. Takođe, napomenula je kako je ekonomska kriza imala puno posledica po pristupačno i socijalno stanovanje kao i da je beskućništvo u porastu u celom regionu.

Nastavljajući diskusiju o problemu rastućeg beskućništva, Džoti Sangera je ukazala na neophodnost davanja prednosti najugroženijim i marginalizovanim kategorijama pri planiranju stanovanja u gradovima. Sangera je takođe napomenula dva važna problema u celom regionu, a to su: problem izbeglica i starenje stanovništva. Porast broja izbeglica je problem mnogih delova sveta gde još nema odgovaraćih politika i odživog rešenja problema izbegličke krize. Ovo je posebno izraženo u istocnoj Evropi, gde postoji rast tenzija i ksenofobije. Takođe, stanovništvo istočne Evrope se suočava sa rastućim brojem starijeg stanovništva i gradovi moraju da se pripreme da odgovore potrebama starije populacije. Kako su mladi ljudi potrebni da bi se brinuli o starijim gradjanima, ovo može predstavljati dobar model, kako bi se migranti integrisali i dobili posao, napominje Sangera.

Panelisti su zaključili da diskusija o stanovanju u istocnoj Evropi nije viđena kao prioritetna na globalnim forumima i da svakako treba raditi više i zajedničkim snagama raditi na poboljšanju urbanih realnosti u regionu. Takođe, panelisti zaključuju da usvajanje Nove urbane agende nije dovoljno već da pored toga je potrebna i politička posvećenost, aktivno učešće lokalnih vlada kao i energija i posvećenost svih relevantnih aktera, kako bi se nastavila bitka za održive i pravednije gradove, u kojoj će Nova urbana agenda svakako pomoći.

Snimak možete pogledati ovde:

Housing in Eastern Europe. Side Event of #H3PrepCom3

Posted by Balkan Urban Realities on Wednesday, July 27, 2016

Promene urbane politike i politike stanovanja imaju svoje specifičnosti i razlikuju se od zemlje do zemlje, posebno u reigonu istočne Evrope, imajući u vidu različite faze tranzicije u kojima se zemlje nalaze. Istočnoevropske zemlje koje prolaze kroz period ekonomske tranzicije imaju zajedničke probleme stanovanja, kao što su: loša energetska efikasnost zgrada, slaba pristupačnost stanovanju, nerazvijeno tržište iznajmljivanja stanova, potrebu za razvojem kapaciteta donosilaca odluka kao i nedostatak koordinacije između partnera na svim nivoima. Kao rezultat ovih i svih drugih društvenih, prirodnih, organizacionih i finansijskih izazova pred kojima su zemlje istočne Evrope, one se suočavaju i sa rastućom degradacijom i propadanjem stambenog fonda. Beskućništvo, uključujući stanovništvo iseljeno iz stanova zbog restitucije i neplaćanja stanarine i ostalih troškova je takođe bilo diskutovano tokom panel diskusije koju je vodila Morana Stipišić.

Diskutant na kraju panel diskusije bio je predstavnik Programa Ujedinjenih nacija za stanovanje (UN-Habitat) Hesus Salcedo Vilanueva (Jesus Salcedo Villanueva). Publika se pridružila u diskusiji na kraju.

 


 

GENERALNA SKUPŠTINA PARTNERA

 

Centar “Struktura” postao deo Generalne skupštine partnera koja utiče na sadržaj Nove urbane agende

 

29. avgust 2016, Njujork – Nova urbana agenda, koja treba da bude usvojena tokom Konferencje Ujedinjenih nacija o stanovanju i održivom urbanom razvoju (Habitat III) oktobra 2016. godine, predstavljaće kulminaciju višegodišnjih globalnih napora da se postigne multilateralni sporazum o stanovanju i održivoj urbanizaciji koji bi bio reper za urbani razvoj narednih 20 godina.

Sastavni i značajan deo procesa bio je stvaranje Generalne skupštine partnera (GAP), inovativnog i inkluzivnog partnerstva sastavljenog od preko 1.100 jedinstvenih organizacija koje kroz svoja partnerstva imaju pristup drugim partnerskim mrežama, njih oko 58.000.

Centar “Struktura” se zvanično priključio GAP-u avgusta 2016.

Operativno nezavisna platforma GAP, udružuje različite stručnosti i interese svih krajeva sveta i grupiše ih u 16 ​​partnerskih konstituencijskih grupa. To uključuje lokalne vlasti, akademske i istraživačke institucije, organizacije civilnog društva, parlamentarce, grupe osoba sa invaliditetom, fondacije, sindikate i radnike, farmere, i druge. Platforma GAP kroz učešće svih organizacija članica priprema zajedničke pozicije prema određenim međunarodnim procesima, događajima i dokumentima, i pomaže i olakšava produktivnu koordinaciju stručnih doprinosa na međunarodnom nivou. Taj proces je najpre Habitat III, dok će GAP kasnije nastaviti sa radom da doprinese implementaciji Nove urbane agende.

Kao najvažnije, izdvojili bismo podatak da GAP pomaže i podržava saradnju između organizacija u oblasti stanovanja i urbanog razvoja i na lokalnom nivou, omogućavajući nove, produktivne mreže saradnje kako bi se uspešnije implementirala Nova urbana agenda.

Predsedavajuća GAP-om je Dr Judžini L. Birč (Eugenie L. Birch) dok je ko-predsedavajuća Dr Šipra Narang Suri (Shipra Narang Suri).

 


 

HABITAT III KONFERENCIJA U KITU

 

Centar “Struktura” sa partnerima organizovala tribinu o urbanizmu u Srbiji i regionu na Konferenciji Habitat III

 

20. oktobar 2016, Kito – Od 17. do 20. oktobra 2016. godine održala se Konferencija Ujedinjenih nacija o stanovanju i urbanom razvoju (Habitat III) u Ekvadoru. Kako se Konferencije Ujedinjenih nacija koje za temu imaju stanovanje i urbani razvoj održavaju svakih 20 godina (Vankuver 1976, Istanbul 1996, i sada Kito 2016) prisustvo Centra “Strukture” kao organizatora tribine na Konferenciji kojoj je prisustvovalo više od 30 hiljada ljudi, ima višestruki značaj.

Dok je na Konferencijama Habitat I i Habitat II Srbija, odnosno tadašnja Jugoslavija, imala svog zvaničnog predstvanika, na Habitat III Konferenciji, država Srbija nije imala zvaničnih predstavnika. Time je aktivno učešće Centra “Struktura” i partnera iz Srbije strateški bilo značajno.

Tokom prvog dana Habitat III Konferencije, Centar “Struktura” organizovao je panel diskusiju “Transformacija ilegalnih stambenih objekata i neformalnih naselja u jugoistočnoj Evropi i regionu Balkana, u legalna i održiva naselja”. Učesnici panel diskusije bili su Dr Vladan Djokić, Dekan Arhitektonskog Fakulteta, Univerziteta u Beogradu, kao i Dr Siniša Trkulja iz Ministarstva za građevinarstvo, infrastrukturu i saobraćaj Republike Srbije. Događaju je prisustvovalo više od 150 učesnika Konferencije zainteresovanih za temu stanovanja u Srbiji i regionu.

Tokom diskusije pomenuto je kako jedan od značajnijih urbanih fenomena u jugoistočnoj Evropi jeste ubrzan i rasprostranjen rast neformalnih stambenih objekata poslednjih 30 godina. Razvoj ilegalnog i neformalnog stanovanja u zemljama kao što su Hrvatska, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Makedonija, kao i u skoro svim većim gradovima u Srbiji, predstavlja važan urbani problem za čitav region. Problem delimično nastaje kao posledica krize ekonomskog i društvenog sistema kao i posledica tranzicije kroz koju zemlje prolaze. Česte promene političke i društveno-ekonomske klime poslednje tri decenije u Srbiji i regionu, doprinele su širenju neformalne i ilegalne gradnje. Napori da se nelegalni objekti i naselja poboljšaju i legalizuju kao i da se integrišu u strukturu grada su i dalje u toku. Ovaj težak posao zahteva od lokalnih vlasti da ažuriraju urbanističke planove i baze podataka o imovini, da obezbede adekvatan budžet za razvoj lokalne infrastrukture i stvore instrumente za prostorno planiranje i istraživanje.

Diskusijom se došlo do zaključka da je neophodno obezbediti političku posvećenost za održivi urbani razvoj kao i da se pronađu rešenja da se smanje negativne posledice globalne ekonomske krize, globalizacije i demografskih promena na razvoj održivog stanovanja. Istovremeno, važno je naći način da se poveća pozitivan uticaj stanovanja kroz primenu principa kao što su: zaštita životne sredine, ekonomski rast, društvena inkluzija i učešće građana u donošenju odluka. Uključivanje građanja u procese donošenja odluka je ključni element za održivi razvoj. Nezavisno od političkog i ekonomskog konteksta, pristojno, adekvatano, pristupačno i zdravo stanovanje treba biti dostupno svima.

Kao nastavak događaja, planira se prevod Nove urbane agende na srpski jezik uz podršku Minisarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Republike Srbije kao i diseminacija prevoda.

 


PREVOD NOVE URBANE AGENDE

 

Centar “Struktura” uz podršku Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture preveo Novu urbanu agendu na srpski jezik

 

Klikom na sliku otvarate prevod u PDF formatu
Klikom na sliku otvarate prevod u PDF formatu

19. oktobar 2017, Novi Sad – U oktobru 2016. godine, na Konferenciji Ujedinjenih nacija o stanovanju i održivom urbanom razvoju (Habitat III) u Ekvadoru, sastali su se predstavnici 167 zemalja članica Ujedinjenih nacija i više od 30.000 učesnika i usvojili Novu urbanu agendu. Nova urbana agenda daje globalni okvir urbanog razvoja za narednih 20 godina.

Nova urbana agenda, najpre je bila dostupna na šest zvaničnih jezika Ujedinjenih nacija (arapski, kineski, engleski, francuski, ruski i španski). Prevodi Nove urbane agende na druge jezike inicirale su nacionalne ili regionalne vlade ili kancelarije Ujedinjenih nacija u određenim zemljama. Do oktobra 2017. godine, prevođenje Nove urbane agende inicirale su nacionalne vlade Albanije, Turske, Japana, Malezije, Indonezije, Poljske, Češke, Slovenije, Italije i Portugala. Prevod na srpski inicirao je Centar Struktura koji je uz tehničku podršku Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, naročito Tijane Živanović Milić i Dr Siniše Trkulje, preveo Novu urbanu agendu na srpski jezik.

U nekim zemljama, regionalne vlade takođe su preuzele inicijativu u prevođenju Nove urbane agende. Regionalna vlada Katalonije u Španiji prevela je Novu urbanu agendu na katalonski jezik, dok je prevod na Baskijski u toku. Ujedinjene nacije su preuzele inicijativu da se dokument prevede na jezike najmanje razvijenih zemalja na svetu, tako da su prevodi započeti u Mjanmaru, Avganistanu, Nepalu, Bangladešu, Laosu, Butanu i Madagaskaru. Te inicijative je finansijski podržala vlada Ekvadora u kojoj je i održana Habitat III Konferencija. Nova urbana agenda na šest zvaničnih jezika Ujedinjenih nacija, i prevodi na ostale jezike uključujući i srpski dostupni su na internet stranici www.habitat3.org. Za više informacija o implementaciji Nove urbane agende u Srbiji, pratite Centar Struktura na socijalnim medijima i koristite #NovaUrbanaAgenda.

RAZMENIMO MIŠLJENJA
Facebook
Twitter